Bi­lo bi za­ni­mlji­vo sa­zna­ti na ko­ji na­čin i ko­jim po­vo­dom su Mi­lo Đu­ka­no­vić i Mu­ha­med Da­hlan po­sta­li pri­ja­te­lji i da li ih po­ve­zu­ju iste po­li­tič­ke vi­zi­je i ide­o­lo­gi­je ili pri­vat­ni po­slo­vi, za­jed­nič­ke in­ve­sti­ci­je i eks­tra pro­fit. To je u in­ter­vjuu za „Dan” sa­op­šti­la Va­nja Ća­lo­vić, iz­vr­šni di­rek­tor Mre­že za afir­ma­ci­ju ne­vla­di­nog sek­to­ra (MANS). Oče­ku­je da će u Cr­noj Go­ri usko­ro do­ći do pro­mje­ne vla­sti, na­kon če­ga će, ka­ko je na­ve­la, afe­ra „Sni­mak”, kao i mno­ge dru­ge, do­bi­ti i pra­vo­sud­ni i po­li­tič­ki epi­log.
●Afe­ra „Sni­mak” ni sko­ro dvi­je go­di­ne od nje­nog objelodanjivanja u „Da­nu” ni­je do­bi­la pra­vo­sud­ni i po­li­tič­ki epi­log. Umje­sto to­ga, ima­mo no­ve pri­mje­re zlo­u­po­tre­ba dr­žav­nih re­sur­sa za par­tij­sko-po­li­tič­ke svr­he. Ka­ko to ko­men­ta­ri­še­te?
– Afe­ra „Sni­mak” ko­ju je ob­ja­vio „Dan” i broj­ni kon­kret­ni slu­ča­je­vi ko­je je ot­krio MANS, a ko­ji su pot­kri­je­plje­ni hi­lja­da­ma stra­ni­ca do­ka­za, pr­vi put su ozbilj­no do­ve­li u pi­ta­nje le­gi­ti­mi­tet re­zul­ta­ta iz­bo­ra i uop­šte raz­bi­li alu­zi­ju da ve­ći­na gra­đa­na, upr­kos svim ne­do­sta­ci­ma, slo­bod­no bi­ra par­ti­ju na vla­sti. Da­nas sva­ki gra­đa­nin Cr­ne Go­re i ci­je­la me­đu­na­rod­na za­jed­ni­ca pred so­bom ima­ju čvr­ste do­ka­ze da na­ša vlast ni­je iza­bra­na za­hva­lju­ju­ći slo­bod­noj iz­bor­noj vo­lji, već pri­ti­sci­ma, za­stra­ši­va­nji­ma i pot­ku­plji­va­nji­ma gla­sa­ča i to nov­cem iz dr­žav­nog bu­dže­ta. Sa­da je već op­šte po­zna­to da DPS op­sta­je upra­vo za­hva­lju­ju­ći fi­nan­sij­skim mal­ver­za­ci­ja­ma i po­li­tič­koj ko­rup­ci­ji, pa ni­je re­al­no oče­ki­va­ti da će sa­mi se­bi od­u­ze­ti me­ha­ni­zme ko­ji im omo­gu­ća­va­ju da za­dr­že vlast. Za­to ta afe­ra i ne mo­že do­bi­ti po­li­tič­ki epi­log. Ta­ko­đe, ne­re­al­no je oče­ki­va­ti i pra­vo­sud­ni epi­log afe­re jer ta par­ti­ja kon­tro­li­še sve in­sti­tu­ci­je si­ste­ma, u pr­vom re­du sud­stvo i tu­ži­la­štvo. Uosta­lom, to je po­tvr­dio i na­čin na ko­ji je pro­ce­sui­ran slu­čaj ku­po­vi­ne gla­so­va nov­cem od so­ci­jal­ne po­mo­ći u Plje­vlji­ma, gdje je tu­ži­la­štvo uči­ni­lo sve da mi­ni­mi­zi­ra kri­vi­cu ak­ti­vi­sta DPS-a i ig­no­ri­sa­lo do­ka­ze ko­ji po­ka­zu­ju da su se slič­ne stva­ri de­ša­va­le i u dru­gim gra­do­vi­ma. Na kra­ju je sud do­nio kla­sič­nu po­li­tič­ku od­lu­ku i ti­me fak­tič­ki pod­sta­kao da­lje vr­še­nje slič­nih kri­vič­nih dje­la. Isto­vre­me­no, Vla­da je ak­te­re te po­li­tič­ke ko­rup­ci­je ime­no­va­la na još bo­lja rad­na mje­sta, kao uosta­lom i ve­ći­nu funk­ci­o­ne­ra DPS-a ko­ji se sum­nji­če za ku­po­vi­nu gla­so­va u okvi­ru afe­re „Sni­mak”. Upr­kos to­me što in­sti­tu­ci­je ni­su u sta­nju da obez­bi­je­de epi­log ove afe­re, si­gu­r­na sam da će to na kra­ju uči­ni­ti gra­đa­ni i to upra­vo oni ko­ji­ma su obe­ća­va­li po­slo­ve, so­ci­ja­lu i dru­ge ob­li­ke po­mo­ći u za­mje­nu za gla­so­ve, a za­tim ih uki­nu­li od­mah na­kon iz­bo­ra. Sve vi­še je pre­va­re­nih i raz­o­ča­ra­nih gla­sa­ča DPS-a ko­ji od mi­zer­nih pla­ta ne mo­gu da pre­hra­ne svo­je po­ro­di­ce, a nov­ca u bu­dže­tu je sve ma­nje. Za­to je iz­vje­sno da će i Cr­na Go­ra, po­sled­nja u Evro­pi, usko­ro pro­mi­je­ni­ti (post)ko­mu­ni­stič­ku eli­tu ko­ja ju je za­ro­bi­la vi­še od dvi­je de­ce­ni­je za­rad sop­stve­nih in­te­re­sa. Ta­da će i ova i mno­ge dru­ge afe­re do­bi­ti i po­li­tič­ki i pra­vo­sud­ni epi­log.
●Pre­mi­jer je ne­dav­no pri­znao da mu je pri­ja­telj Mu­ha­med Da­hlan, osu­đi­va­ni kri­mi­na­lac iz Pa­le­sti­ne, ko­ji se po­mi­nje kao in­ve­sti­tor na Kra­lji­či­noj pla­ži. Ti­me se ši­ri krug sum­nji­vih li­ko­va u dru­štvu Mi­la Đu­ka­no­vi­ća. Na ko­ji na­čin za­u­sta­vi­ti ras­pro­da­ju cr­no­gor­ske imo­vi­ne li­ci­ma ko­ja su na me­đu­na­rod­nim po­tjer­ni­ca­ma, a či­ja je, oči­gled­no, je­di­na kva­li­fi­ka­ci­ja pri­ja­telj­stvo sa pred­sjed­ni­kom Vla­de?
– Če­ga se po­šten čo­vjek sti­di ti­me se naš pre­mi­jer po­no­si, pa ta­ko i pri­ja­telj­stvom sa li­ci­ma ko­ja su op­tu­že­na ili osu­đe­na za te­ška kri­vič­na dje­la. Sva­ka­ko, bi­lo bi za­ni­mlji­vo sa­zna­ti na ko­ji na­čin i ko­jim po­vo­dom su Đu­ka­no­vić i Da­hlan po­sta­li pri­ja­te­lji i šta ih po­ve­zu­je, da li su to iste po­li­tič­ke vi­zi­je i ide­o­lo­gi­je ili ne­ki pri­vat­ni po­slo­vi, za­jed­nič­ke in­ve­sti­ci­je i eks­tra pro­fit. Na­rav­no, va­žno je utvr­di­ti i oda­kle do­la­zi no­vac, da li sa­mo iz opljač­ka­nih fon­do­va Pa­le­sti­ne ili i iz opljač­ka­ne Cr­ne Go­re. Na­ža­lost, pri­mjer Da­hla­na je sa­mo je­dan u ni­zu ko­ji po­tvr­đu­je sum­nje da se Cr­na Go­ra sve vi­še uda­lja­va od evrop­skih stan­dar­da ka­da je u pi­ta­nju kre­i­ra­nje po­slov­nog am­bi­jen­ta i tran­spa­rent­nost stra­nih in­ve­sti­ci­ja. U prav­no ure­đe­nim dr­ža­va­ma, sa­ma sum­nja jav­no­sti u kre­di­bi­li­tet in­ve­sti­to­ra bi­la bi do­vo­ljan raz­log da vla­da pre­i­spi­ta ne­ki po­sao, dok u Cr­noj Go­ri čak i kri­mi­nal­ci osu­đe­ni za naj­te­ža kri­vič­na dje­la uži­va­ju ne­skri­ve­nu lič­nu po­dr­šku pre­mi­je­ra Đu­ka­no­vi­ća. Sa dru­ge stra­ne, mi­slim da se vr­lo la­ko mo­že de­si­ti da imo­vi­na Cr­ne Go­re ko­ja bu­de pro­da­ta oso­ba­ma ko­je su osu­đe­ne za te­ška kri­vič­na dje­la po­sta­ne vla­sni­štvo ne­ke dru­ge dr­ža­ve na­kon što ona za­pli­je­ni ne­za­ko­ni­to ste­če­nu imo­vi­nu kri­mi­na­la­ca ko­ji su po­slov­ni part­ne­ri na­še vla­de. To bi bi­la još jed­na u ni­zu kom­pro­mi­ta­ci­ja za na­šu dr­ža­vu za­rad pre­mi­je­ro­vih pri­ja­te­lja i nji­ho­vih ili nje­go­vih po­slov­nih po­du­hva­ta.
●Kraj 2014. go­di­ne do­nio je i ostav­ku še­fa ANB-a Bo­ra Vu­či­ni­ća. Da li sma­tra­te da se re­for­me u oba­vje­štaj­no-bez­bjed­no­snom sek­to­ru za­i­sta i de­ša­va­ju ili se sve svo­di na ko­zme­tič­ke pro­mje­ne ko­je u su­šti­ni ne do­no­se ni­šta no­vo?
– Sma­tram da je kraj­nje neo­zbilj­no i neo­d­go­vor­no da ostav­ka še­fa ANB-a osta­ne bez ika­kvog zva­nič­nog ob­ja­šnje­nja i obra­zlo­že­nja i to u tre­nut­ku ka­da se od nas tra­že kon­kret­ne re­for­me oba­vje­štaj­ne slu­žbe. Na­i­me, svi zna­mo da je je­dan od ključ­nih za­htje­va za­pa­da bio da se oba­vje­štaj­na slu­žba oslo­bo­di ka­dro­va ko­ji su po­ve­za­ni sa or­ga­ni­zo­va­nim kri­mi­na­lom. Spro­ve­sti ta­kvu re­for­mu u dr­ža­vi či­ji vrh vla­sti je i sam u spre­zi sa or­ga­ni­zo­va­nim kri­mi­na­lom prak­tič­no je ne­mo­gu­će. Da li je Bo­ro Vu­či­nić to za­i­sta po­ku­šao, pa je za­to smi­je­njen, ili je htio da is­ko­ri­sti ot­pu­šta­nje sta­rih ka­dro­va ka­ko bi po­ja­čao sop­stve­ni uti­caj i za­po­slio one ko­ji su nje­mu lo­jal­ni, što ni­je od­go­va­ra­lo Du­šku Mar­ko­vi­ću ili Mi­la­nu Ro­će­nu, ili su u pi­ta­nju ne­ki dru­gi raz­lo­zi, mo­že­mo sa­mo da spe­ku­li­še­mo, jer je kraj­nje oči­gled­no da pre­mi­jer to po­ku­ša­va da sa­kri­je od jav­no­sti. Uosta­lom, gra­đa­ni­ma je osta­lo ne­ja­sno šta se uop­šte de­si­lo: da li je Vu­či­nić pod­nio ostav­ku, ka­ko sam tvr­di, ili je smi­je­njen, ka­ko je sa­op­štio Đu­ka­no­vić. Na­čin na ko­ji je Vuč­inić „ne­stao” sa te po­zi­ci­je, te veo taj­ne ko­ji po­kri­va kom­ple­tan slu­čaj, po­ra­ža­va­ju­ći su po­ka­za­telj ko­li­ko je cr­no­gor­ska taj­na slu­žba od­ma­kla u re­for­ma­ma, ali i pod­sjet­nik da je sva moć od­lu­či­va­nja i da­lje u ru­ka­ma jed­nog čo­vje­ka, a da su in­sti­tu­ci­je sa­mo far­sa. U sva­kom slu­ča­ju, bez ob­zi­ra na to ko je na če­lu oba­vje­štaj­ne slu­žbe, sum­njam da će re­for­me u toj obla­sti bi­ti za­i­sta spro­ve­de­ne do kra­ja, jer ne­ki ope­ra­tiv­ci ko­ji bi mo­ra­li da bu­du sklo­nje­ni ima­ju mno­go in­fo­r­ma­ci­ja i zna­nja o po­li­tič­kim zlo­či­ni­ma i po­ve­za­no­sti vla­sti sa or­ga­ni­zo­va­nim kri­mi­na­lom. Ka­da bi bi­li od­stra­nje­ni iz slu­žbe, a po­seb­no uko­li­ko bi se pro­tiv njih po­kre­nu­li kri­vič­ni po­stup­ci zbog sa­rad­nje sa kri­mi­nal­ci­ma, po­sto­ja­la bi ve­li­ka mo­guć­nost da pro­go­vo­re i ugro­ze po­zi­ci­je vr­lo moć­nih po­li­ti­ča­ra, a mo­žda i sa­mog pre­mi­je­ra. Za­to sma­tram da ova vlast ni­ka­da ne­će ri­zi­ko­va­ti da spro­ve­de is­kre­ne i su­štin­ske re­for­me u oba­vje­štaj­no-bez­bje­do­no­snom sek­to­ru.
●Cr­na Go­ra stal­no do­bi­ja upo­zo­re­nja iz EU zbog svo­je po­li­ti­ke pre­ma Kom­bi­na­tu alu­mi­ni­ju­ma. Sma­tra­te li da su tač­ne ocje­ne iz CE­AC-a da će ako do­bi­ju me­đu­na­rod­ne spo­ro­ve pro­tiv cr­no­gor­ske dr­ža­ve to do­ve­sti do slo­ma jav­nih fi­nan­si­ja Cr­ne Go­re?
– Cr­na Go­ra je­ste pred slo­mom jav­nih fi­nan­si­ja upra­vo zbog či­nje­ni­ce da iz go­di­ne u go­di­nu bu­džet op­te­re­ću­ju raz­li­či­ta kre­dit­na du­go­va­nja ru­skih vla­sni­ka KAP-a ko­je je Vla­da ve­li­ko­du­šno pre­u­ze­la na se­be, od­no­sno na ra­čun svih gra­đa­nja Cr­ne Go­re. Pla­šim se da bi taj spor mo­gao do­ve­sti dr­ža­vu do ban­kro­ta. Pod­sje­ti­ću vas da smo mi go­di­na­ma uka­zi­va­li da se na uštrb gra­đa­na i dr­ža­ve skla­pa­ju štet­ni ugo­vo­ri sa CE­AC-om ko­ji toj kom­pa­ni­ji omo­gu­ća­va­ju raz­ne ne­za­ko­ni­te po­vla­sti­ce i iz­vla­če­nje eks­tra pro­fi­ta. Vla­da je ta­da tvr­di­la da je ri­ječ o re­no­mi­ra­nom stra­nom part­ne­ru i da ta­kvim sta­vo­vi­ma mi tje­ra­mo in­ve­sti­to­re. Sa­da se po­ka­za­lo da ta­kva po­li­ti­ka Vla­de do­vo­di u pi­ta­nje ka­ko eko­nom­ski op­sta­nak dr­ža­ve, ta­ko i evrop­ske in­te­gra­ci­je. CE­AC je go­di­na­ma kr­šio za­ko­ne i ugo­vor o pri­va­ti­za­ci­ji, a umje­sto kon­kret­ne ak­ci­je dr­žav­nih or­ga­na i ras­ki­da ugo­vo­ra, vla­da je na­sta­vi­la da toj kom­pa­ni­ji obez­bje­đu­je do­dat­ne po­volj­no­sti na ra­čun dr­žav­nog bu­dže­ta i po­re­za ko­ji pla­ća­ju svi gra­đa­ni. Ta­da su tvr­di­li da se sve ra­di zbog rad­ni­ka KAP-a, ko­je su ma­lo po ma­lo ot­pu­šta­li, ka­ko bi sma­nji­li nji­hov ot­por uni­šta­va­nju kom­pa­ni­je. Da­nas smo svi svje­do­ci či­nje­ni­ce da u Kom­bi­na­tu ra­di ma­nje lju­di ne­go u ne­kom ve­ćem tr­go­vač­kom lan­cu, a da su iz te fir­me ne­sta­le sto­ti­ne mi­li­o­na eura. Is­tra­ži­va­nja ko­ja je to­kom pro­te­klih go­di­na spro­vo­dio MANS po­ka­za­la su da su u Vla­di bi­li i vi­še ne­go svje­sni či­nje­ni­ce da kom­pa­ni­ja CE­AC ne mo­že bi­ti kre­dit­no spo­sob­na da vra­ća mi­li­on­ske kre­di­te za ko­je je Vla­da ga­ran­to­va­la. Ne­ki po­je­din­ci iz vla­de to su vr­lo do­bro zna­li, a ipak su pot­pi­sa­li sve te štet­ne ugo­vo­re, pa je je­di­ni lo­gi­čan za­klju­čak da su od to­ga ima­li vr­lo kon­kret­ne ko­ri­sti. Pod­ni­je­te su broj­ne kri­vič­ne pri­ja­ve ko­je se od­no­se na po­slo­va­nje KAP-a i za­to sma­tram da je kraj­nje vri­je­me da se tu­ži­la­štvo ko­nač­no po­za­ba­vi tim pi­ta­njem.
●Vi­dje­li smo da je Vla­da SAD po­zva­la cr­no­gor­ske tu­ži­o­ce da do­đu u Va­šing­ton i pre­u­zmu do­ku­men­ta o afe­ri „Te­le­kom”. Ka­ko ko­men­ta­ri­še­te to što ta do­ku­men­ta u cje­li­ni do­sad ni­je­su sti­gla in­stru­men­ti­ma me­đu­na­rod­ne prav­ne po­mo­ći, i da li u dr­žav­nom tu­ži­la­štvu uop­šte po­sto­ji vo­lja da se utvr­di ko je kon­kret­no ko­rum­pi­ran u ovom slu­ča­ju?
– Sma­tram da je to me­đu­na­rod­na bla­ma­ža na­šeg tu­ži­la­štva ko­ja je po­ka­za­la na ko­ji na­čin funk­ci­o­ni­še ta in­sti­tu­ci­ja. Pod­sje­ti­ću da je isto to tu­ži­la­štvo vr­lo br­zo i efi­ka­sno do­šlo do po­da­ta­ka ko je po­sta­vio sni­mak svad­be Sa­fe­ta Ka­li­ća na in­ter­net i to upra­vo za­hva­lju­ju­ći me­đu­na­rod­noj prav­noj po­mo­ći. Zna­či, na­ši tu­ži­o­ci su po­ka­za­li da zna­ju i umi­ju da ko­ri­ste te in­stru­men­te ka­da ima­ju in­te­res da ne­što za­i­sta ura­de. Pla­šim se da ne­ma ni­jed­nog tu­ži­o­ca u ovoj dr­ža­vi ko­ji bi se usu­dio da se za­ko­ni­to i pr­o­fe­si­o­nal­no po­za­ba­vi po­slo­vi­ma fa­mi­li­je Đu­ka­no­vić, pa ni slu­ča­jem „Te­le­kom”. Umje­sto ozbilj­ne is­tra­ge, vje­ru­jem da na­še tu­ži­la­štvo či­ni sve ka­ko bi sa­zna­lo što ma­nje i fak­tič­ki iz­bje­ga­va da tra­ži kon­kret­ne po­dat­ke od ko­le­ga iz SAD.
MAR­KO VE­ŠO­VIĆ


Vla­da pri­pre­ma uki­da­nje Na­ci­o­nal­ne ko­mi­si­je

●Vje­ru­je­te li da je po­stup­ci­ma Vla­de po­sto­ja­nje Na­ci­o­nal­ne ko­mi­si­je za spro­vo­đe­nje stra­te­gi­je za bor­bu pro­tiv ko­rup­ci­je i or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la obe­smi­šlje­no?
– Kao član Na­ci­o­nal­ne ko­mi­si­je ini­ci­ra­la sam ras­pra­vu o ne­kim zna­čaj­nim pi­ta­nji­ma i te­ma­ma ko­je su vr­lo ne­pri­jat­ne za ovu vlast, kao što su ku­po­vi­na gla­so­va, ubi­stvo Du­ška Jo­va­no­vi­ća i na­pa­di na no­vi­na­re, po­slo­vi Ša­ri­ća, Ka­li­ća, Kelj­men­di­ja, Mi­ću­no­vi­ća…. Sjed­ni­ca­ma te Ko­mi­si­je pri­su­stvu­ju i pred­stav­ni­ci me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce ko­ji su bi­li u pri­li­ci da iz pr­ve ru­ke sa­zna­ju šta se kri­je iza zva­nič­nih sta­ti­stič­kih po­da­ta­ka o spro­vo­đe­nju re­for­mi u obla­sti bor­be pro­tiv ko­rup­ci­je i or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la i ka­kav je stav naj­vi­ših dr­žav­nih zva­nič­ni­ka o ne­kim kon­kret­nim slu­ča­je­vi­ma. Vje­ru­jem da je upra­vo to ključ­ni raz­log iz ko­ga se pred­sta­vi­ci Vla­de mak­si­mal­no tru­de da obe­smi­sle rad te ko­mi­si­je, pri­pre­ma­ju­ći se da je uki­nu ka­ko bi one­mo­gu­ći­li ar­gu­men­to­va­nu ras­pra­vu o kon­kret­nim re­zul­ta­ti­ma re­for­mi.


Du­žnič­ko rop­stvo zbog auto­pu­ta

● Ve­ći­na u Skup­šti­ni Cr­ne Go­re po­tvr­di­la je pro­je­kat Vla­de za iz­grad­nju auto­pu­ta, što je kru­pan po­du­hvat ko­ji će po­ve­ća­ti za­du­že­nost ze­mlje. Ka­kve će bi­ti po­sle­di­ce te od­lu­ke, po va­šem su­du, po­seb­no zbog či­nje­ni­ce da se ste­pen za­du­že­no­sti ze­mlje sko­ro iz­jed­na­ča­va sa bru­to do­ma­ćim pro­iz­vo­dom, što Cr­nu Go­ru uvo­di u opa­snu zo­nu du­žnič­kog rop­stva?
– Ci­je­nu te od­lu­ke Vla­de pla­ća­će i ova ge­ne­ra­ci­ja i ge­ne­ra­ci­je ko­je do­la­ze, za­to je bi­lo neo­p­hod­no da se o to­me po­ve­de ozbilj­na stuč­na ras­pra­va i da se ob­ja­ve sva re­le­vant­na do­ku­men­ta. Umje­sto to­ga, od­lu­ke su do­no­še­ne iza za­tvo­re­nih vra­ta, a po­da­ci se kri­ju. MANS je do­šao do stu­di­ja stra­nih eks­pe­ra­ta ko­je po­ka­zu­ju da ta in­ve­sti­ci­ja ni­je is­pla­ti­va i da­ju dru­ga rje­še­nja ko­ja su ne­u­po­re­di­vo jef­ti­ni­ja i efi­ka­sni­ja. Kon­kret­no, od nov­ca od ko­ga će­mo na­pra­vi­ti sa­mo jed­nu di­o­ni­cu auto­pu­ta, ko­ja, ka­ko ka­žu gra­đa­ni, vo­di „od ni­gdje do ni­gdje”, mo­gli smo iz­gra­di­ti tre­ću tra­ku po­sto­je­ćeg pu­ta i to do sa­me gra­ni­ce sa Sr­bi­jom. Zbog če­ga o toj al­ter­na­ti­vi ni­je bi­lo ni ri­je­či, za­što je iz­o­sta­la bi­lo ka­kva jav­na ras­pra­va o naj­ve­ćem pro­jek­tu u dr­ža­vi? Sma­tram da je od­go­vor na to pi­ta­nje sa­dr­žan u onom di­je­lu do­go­vo­ra sa Ki­ne­zi­ma ko­ji pod­ra­zu­mi­je­va da zna­ča­jan dio po­sla od­ra­di do­ma­ća gra­đe­vin­ska ope­ra­ti­va. U Cr­noj Go­ri se do­bro zna ko­je su to gra­đe­vin­ske kom­pa­ni­je ko­je će do­bi­ti taj po­sao i sa kim u vla­sti su one po­ve­za­ne. Uosta­lom, čak i ki­ne­ski iz­vo­đač ra­do­va se na­la­zi na cr­noj li­sti Svjet­ske ban­ke zbog op­tu­žbi za ko­rup­ci­ju, pa su mo­žda i oni na­šli na­čin da do­dat­no „po­gu­ra­ju” na­šu vlast da se od­lu­či na ta­kav pro­je­kat. Ne bih se iz­ne­na­di­la da ovo bu­de sa­mo po­če­tak pri­če i da na isti na­čin ki­ne­ske kom­pa­ni­je „pod­stak­nu” i pro­jek­te iz­grad­nje no­vih ener­get­skih obje­ka­ta po­put dru­gog blo­ka TE Plje­vlja i hi­dro­e­lek­tra­na na Mo­ra­či.